Titovo NE Staljinu

DRUZE TITO MI TI SE KUNEMO DA SA TVOGA PUTA NE SKRENEMO

04.01.2008.

Titovo NE Staljinu

Poslije prvih sukoba sa Staljinom, i povlacenja sovjetskih vojnih i civilnih strucnjaka, marta 1948. godine, Tito je ostao dosljedan samom sebi. Uputio je pismo Moskvi i zatrazio objasnjenje. Za ovu prepisku znao je samo najuzie partijsko rukovodstvo. 27.03. Tito je bio u Zagrebu.Tada je sovjetski ambasador Lavrentijev i otpravnik poslova Armjaninov hitrno zatrazio prijem kod Predsjednika. On je predpostavio o cemu se radi i primio ih, ali veoma hladno.
Levrentijev je pruzio Titu pismo CK SKP(b) i ostao da stoji pored njega, jer mu Tito nije ponudio da sjedne. Tito je prelistao pismo u kome je ton bio bio veoma ostar, a konstatacije su djelovale poput groma. Tom prilikom Tito nije reagovao, suzdrzavao se koliko god je mogao. Na kreaju pisma, koje je imalo 8 stranica, Staljin je zaprijetio : „Mi mislimo da je karijera Trockog veoma poucna“.
CK SKP(b) u pismu je prosirio optuzbe. Navedeno je da je Crvena armija u Jugoslaviji izlozena diskreditovanju da medju jugoslovenskim rukovodiocima kruze antisovjetske izjave koje stvaraju antisovjetsku atmosferu, da je takva zakulisna kritika slicna kritici Trockog, da u KPJ nema demokratije i da se u njoj ne osjeca duh klasne borbe, da u Jugoslaviji jacaju kapitalisticki elementi na selu, itd.
U ovom pismu StaljinKPJ nije ostavio nikakav izbor. Nametnuo se kao sudija , tito i KPJ morali su prihvatiti ulogu optuzenog.
O tome Edvard Kardelj je pisao:
Ovakvu ulogu ni Tito ni jugoslovenski komunisti nisu mogli prihvatiti i to ne samo zbog sebe, vec prije svega sto bi prihvatajuci takav diktat istovremeno priznali Staljinu pravo da odlucuje o sudbini naroda Jugoslavije, o sudbini njihove nezavisnosti i njihovog sopstvenog socijalistickog puta. A to ne samo da nismo htjeli uciniti nego nismo imali ni prava da to ucinimo. Upravo zato Titovo „ne“ je dobilo siroku podrsku komunista i narodnih masa Jugoslavije“.
Tito je zakazao sastanak najblizih saradnika, a zatim je napisao odgovor na 33 stranice.
„Nema izgleda da se mi ne slazemo kakvi treba da budu odnosi izmedju nase dvije zemlje. Dati odnosi treba da budu cim bolji i prijateljski, u to ne moze da bude sumnje, tu se podjedneko slazemo. Ali na kojoj bazi se mogu ucvrstiti takvi odnosi- u tome postoji razlika u misljenju. Koji su to elementi za koje mi smatramo da su oni neophodni za cvrstinu nasih odnosa i nerazrusivost prijateljstva? Prvo apsolutno postivanje principa nacionalne i drzavne nezavisnosti... Drugo apsolutno medjusobno povjerenje....“
CK KPJ dobio je pisma rukovodstava komunistickih partija Madjarske, Cehoslovacke, Rumunije i Bugarske, kojima oni izrazavaju saglasnost sa stavovima CKSKP(b) od 27. Marta tj osudjuju KPJ. Povodom ovih optuzbi Tito je sazvao plenarnu sjednicu CK KPJ 12. I 13. Aprila u Beogradu. Poslije diskusije u kojoj su ucestvovali svi clanovi CK, na prijedlog Tita usvojen tekst odgovora na optuzbe CK SKP(b).
Pocetkom maja doslo je novo pismo CK SKP(b) ,pazljivo srocena optuznica protiv KPJ. Potpisao ga je Staljin i Molotov. Time je zapoceta kampanja protiv KPJ u medjunarodnom radnickom pokretu. U pismu se negira zasluga KPJ u oslobodilackom ratu i omalovazava uloga Jugoslovenske armije u oslobodjenju zemlje. U pismu se tvrdi da je Sovjetska armija razbila njemacke okupatorske snage i oslobodila Beograd i tako stvorila uslove da KPJ dodje na vlast. U pismu od 19. Maja upucen je poziv KPJ za ucestvovanje na sastanku inforbiroa. Na sastanku Staljin je htio javno da optuzi KPJ. Ovo pismo licno je predao Titu cinovnik sovjetske partije Mesetov. Tito mu je odgovorio da ne ide na sastanak. Tito je Mesetova primio u kabinetu u Uzickoj ulici na Dedinju. Tom prilikom se desilo da je popustio klin o kojem je visila Staljinova slika pa je ona bila samo naslonjena, dok je Lenjinova i dalje visila. U cijeloj zemlji Staljinova slika je spontano skidana iako Partija o tome nije dala zvanicno naredjenje. CK KPJ se sastao treci put 20. maja. Odluceno je da se ne salje delegacija na sastanak Kominforma.
25.maja 1948.godine povodom njegovog rodjendana niko iz Sovjetskog Saveza a ni iz istocnih zemalja nije mu poslao uobicajenu cestitku. Cestitku je dobio samo od Georgi Dimitrova. On je poslao kratki telegram: „Bratski pozdrav i najbolje zelje povodom Vaseg rodjendana“
U Belom dvoru primio je nosioce stafetnih palica iz svih dijelova zemlje, pionire i omladince. Zahvalio im se istaknuvsi da je u toj stafeti izrazena duboka vjera svih naroda Jugoslavije, u ono sto oni danas stvaraju tj u socijalizam.
U ljeto 1948, nekadasnji sef ustaske NDH, Ante Pavelic cuvsi za sukob staljin-Tito poceo je da trlja ruke. Smatrao je da je doslo njegovih pet minuta. Poceo je da priprema diverzantske akcije protiv Tita i Jugoslavije. Odlucio je da ilegalno u Jugoslaviju uputi svog zamjenika Bozidara Kavrana. On je trebao da rukovodi prevratom i da pripremi teren za povratak poglavnika. Iz Austrije 03.07.1948. presao je u Jugoslaviju i tom prilikom je uhapsen. Na saslusanju je rekao „Mislili smo da se priblizava Titov pad“.
Nekoliko godina poslije ovih dogadjanja jedan novinar je pitao Tita:
- Da li je istina da ste trebali da budete likvidirani po nalogu Staljina?
- To ne znam ali znam da nisam htio da idem u Bukurest, to je tacno...

Kao revolucionar Tito je dozivio mnogo teskih casova , a najtezi je bio sukob sa Staljinom.

Titovo NE Staljinu
<< 01/2008 >>
nedponutosricetpetsub
0102030405
06070809101112
13141516171819
20212223242526
2728293031

MOJI LINKOVI

«Druze stari znam da ti je tesko,
ali racunaj na moju podrsku, jer
sam duboko ubedjen da je nasa stvar
pravedna i da ce pobediti.»
Mosa Pijade


MOJI FAVORITI

Brojač posjeta
48799

Powered by Blogger.ba