Titovo NE Staljinu

DRUZE TITO MI TI SE KUNEMO DA SA TVOGA PUTA NE SKRENEMO

11.12.2007.

Prvi susret

Prvi put je Tito vidio Staljina na VII kongresu Kominterne, koji je odrzan od 25. jula do 20. avgusta 1935. godine. u Moskvi ali se tada nije susreo sa njim. Tito je bio clan delegacije KPJ. On je tada stalno boravio u glavnom gradu SSSR - a radeci kao referent za  KPJ u Balkanskom sekretarijatu Kominterne kojim je rukovodio Vilhelm Pik. ( Pod Balkanski  sekretarijat podpadale su partije  Jugoslavije, Grcke, Bugarske, Rumunije i Albanije). Bilo je to i Titovo prvo vidjenje sa Moskvom, jer u taj grad nije navracao dok je boravio u Rusiji za vrijeme oktobarske revolucije.

- Naviknut na samocu na robiji – pricao je jednom  Tito o tom svom boravku u Moskvi dok je radio u Kominterni-  malo sam se kretao u Moskvi. Iz kancelarije dolazio sam u svoju sobu u hotelu «Luks». Gledao sam da svoj boravak sto korisnije upotrijebim. Sve one knjige do kojih nisam mogao doci na robiji, sada sam imao na raspolaganju... Najvise sam paznje posvetio studiju ekonomije i filozofije. Ozbiljno sam se bacio i na studij vojne literature... Inace izvan kancelarije i stana, malo sam isao po Moskvi. Izuzetak je predstavljao Boljsoj teatar, gdje sam gledao izuzetan izvanredan  i slusao dobre opere...

Za vrijeme boravka u Moskvi i onu drugu stranu zivota – karijerizam, laktastvo,  nepravde, hapsenje i nestajanje ljudi preko noci.

Sve sam ja to tada vidio – pricao je Tito to odmah poslije rata – ali uzroci toga nisu mi bili tada toliko jasni kao danas... No moja revolucionarna duznost nalagala mi je tada da to ne kritikujrem i da ne pomazem tudju propagandu protiv  te zemlje, posto je SSSR tada bio jedina zemlja  u kojoj je izvrsena revolucija i u kojoj je trebao da se izgradi socijalizam. Smatrao sam da ne treba da vodim propagandu protiv te zemlje... Neko bi mi mogao prebaciti da nisam imao smjelosti. Ne, ja mislim da niko ne moze reci da smjelosti  kod nas nema. I meni i mnogima od nas u ono vrijeme bila je jedina misao, ne uciniti nista sto bi naskodilo cjelokupnom daljem razvitku medjunarodnog pokreta. Ja sam kao i mnogi drugi smatrao da je to samo prolazna unutrasnja stvar koja ce se postepewno rijesiti. Pogotovo jer sam bio u Rusiji za vrijeme carizma i vidio kako je sve to uzasno i jadno izgledalo. U meni se vodila velika borba  protiv obnoga sto sam vidio, ali sam ruske komuniste opravdavao nemogucnoscu da sve brzo postignu, mada je od Oktobra 1917. vec bio prosao prilicno dug period, vise od 17 godina....

Kada je usao u Politbiro CK KPJ, odmah poslije izlaska sa robije, 1934, Tito je brzo uvidio  da od dobrog revolucionarnog rada nema nista sve dok rukovodstvo Partije sjedi nirno u inostranstvu u Becu, Parizu  i Moskvi. Boraveci tako u Moskvi, Tito je jednog dana posao Georgiju Dimitrovu sekretaru Kominterne i rekao mu otvoreno:;

-Mislim da rukovodstvo treba da bude definitivno u zemlji. Nema smisla da sjedi  u Parizu i ovdje.

- Kakvo rukovodstvo?

- Pa nas CK.

-Ostao si samo ti Valter, koji treba da ides u zemlju. Sreca je tvoja, a i za Pariju, da si bar ti ostao, jer je onace vec bilo riijecio o tome da seKPJ raspusti- rekao je  Dimitrov.

 Sjecajuci se toga poslije rata, Tito je pricao

Citav niz nasih ljudi  bio je tamo uhapsen, gotovo niko nije bio vani... Zadrzao sam se u  u Moskvi sve do pred rusko- finski rat. A onda sam posao nazad u zemlju... Dosao sam u Zagreb... Bio sam presretan. Jer sve se toliko kuhalo u Moskvi, da mogu reci da su to bila najteza vremena u mom zivotu. Cak je i rat bio laksi, jer u ratu bar znas gdje ti je neprijatelj.

Valter je jedno od mnogih ilegalnih nadimaka Josipa Broza Tita. Zapravo dok je boravio u Moskvi prije rata on je zbog neophodne konspiracije , uzeo ime Valter Fridrih. Kada je 1935 kao delegat KPJ  na VII kongresu Kominterne ispunjavao anketni list, na pitanje pod kakvim ce  imenom nastupati na Kongresu Broz je naveo ovo ime – valter Fridrih. Otada su ga tako zvali u Kominterni. Tako ga je oslovljavao i Staljin.

Tako je jednog dana  za vrijeme boravka u Moskvi Tito cuo da su enkavedovci Simu Brcica , nekadasnjeg strazara u zatvoru Sudbenog stola u zagrebu onog istog covjeka koji mu je doturio turpiju i htio pomoci u organizovanju bjekstva. No to bjekstvo nije uspjelo jer je  Broz bio prebacen u drugi zatvor. Ali je bar usoio pokusaj izbavljenja Stjepana Cvijica i Vilima Horvaja i  Mihajla Vranesa.neko je strazara Brcica izdao pa je on presao u ilegalu i emigrirao u Sovjetski Savez, gdje je poistao clan SKP(b). Radio je kao strugar u jednom moskovskom zavodu, a zavrsio je  i Komunisticki univerzitet nacionalnih manjina Zapada.

Kada je Tito dpsao u Ko ntrolnu komisiju, sef Augerites rekao mu je da je Brcic iskljucen iz partije iskljucen iz Partije zato sto se otkrilo da je bio strazar u jednom jugoslovenskom zatvoru. Tito je pokusao da mu objasni citav slucaj ali je Augeretis bio tvrd i neumoljiv.

-Nemojte jugoslovenskog opstinskog ili sudskog strazara , koji je to postao mradi hljeba izjednacavati sa vasom „ohranom“ za vrijeme cara- ljiutito odbrusi Tito- to nisu politicki protivnici, vec siromasni radnici...Brcic je bio nas kurir i clan Partije.

 Nademeno potcjenjivacki Augaretis mu je odgovorio

-Bas ste mi vi Jugosloveni neki komunisti kad, eto, primate i zandarme u Partiju.

Brcic, vise ipak nikad nije ugledao svjetlost dana. Nestao je bez traga u Staljinskim cistkama, kao i hiljade drugih. Posmrtno je rehabilkitovan 01.08.1963. odlukom Vojnog tribunala Moskovskog vojnog okruga.

Nastavak Prvi susret  (II dio)

Titovo NE Staljinu
<< 12/2007 >>
nedponutosricetpetsub
01
02030405060708
09101112131415
16171819202122
23242526272829
3031

MOJI LINKOVI

«Druze stari znam da ti je tesko,
ali racunaj na moju podrsku, jer
sam duboko ubedjen da je nasa stvar
pravedna i da ce pobediti.»
Mosa Pijade


MOJI FAVORITI

Brojač posjeta
45873

Powered by Blogger.ba