Titovo NE Staljinu

DRUZE TITO MI TI SE KUNEMO DA SA TVOGA PUTA NE SKRENEMO

27.11.2008.

Susret Tita i javnih protestanskih radnika Iz Amerike

Na svom putu u po Evropi,grupa protestanskih javnih radnika, ucesnika seminara Edija Servuda, posjetila je 18.06.1954  Tita. predvodio ih je dekan  makalester koledza u Sent Polu u Minesoti.dr i Hantli Dipre. Tito se s njim zadrzao u prijateljskom razgovoru. tom prilikom odgovorio im je na mnoga pitanja.Gospodina Diprea interesovalo je kolike su razlike izmedju sovjetdkog i jugoslovenskog komunizma.
"Glavna razlika izmedju komunizma Sovjetskog Saveza i ovdje u Jugoslaviji" odgovorio je Tito "proistice iz nasegunutraasnjeg razvitka i puta kojim idemo. Mi imamo kao glavni element naseg drustvenog uredjenja, decentralizaciju iz toga demokratizaciju u privrednom i politickom pogledu.Razumije se, mi se i na medjunarodnom terenu razlikujemo u gledanju na razne postojece probleme, a posebno na ravnopravnost velikih i malih naroda."

"Marks i Engelssu smatrali da istinski socijalisticki poredak ne moze postojati u svijetu u kojem postoje bilo kakvi kapitalisticki sistemi dal  li je moguc sukob izmedju 2 svjetska   sistema ili je moguca koigzitencija"  upitao je jedan profesor,

"Da su Marks, Engels i Lenjin sanas zivi sigurno bi bili prvi koji bi kazali da ova dva sistema mogu koigzistirati, jer bi inace morali unistiti jedan drugog."

"  Znaci li to drugim rijecima da je sukob neizbjezan."

"Kad bi se ostalo pri tome da ne mogu zivjeti jedan pored drugog, sukob bi bio neizbjezan i citavo covjecanstvo bi uslu u novu katastrofu."

Tito je zatim objasnio da jugoslovenski komunisti ne gledaju na nauku Marksa i Engelsa kao na dogmu, koja u odredjenomobliku mora da se primjeni, nego kao na sredstvo koje omogucava da se lakse odredi pravac razvitka. Jer to sto  su oni govorili bilo je u XIX vijeku a sada je XX, u kojem se covjecansvo razvilo i otislo naprijed, tako da se Neka stvari moraju mijenjati

"Uzmimo kao primjer razlicite sistema,razne metode socijalizma, ili kapitalizma, u kojem ima raznih varijanti unutrasnjih sistema. Jugoslavija je danas dokaz da i u komunistickom, odnosno socijalistickom postoje i da ce se razvijati razne varijante, prema specificnim uslovima... Danas se cesto postavlja pitanje mogucnosti koigzistencije dva sistema. Moje je misljenje i ja sam ubijedjen da je koigzitencija moguca. Ljudi moraju imati dvije svari pred ocima  a to su rat i mir. Ako polazimo od stanovista apsolutnog mira, odnosmo ako smatramo da je mir apsolutno potrebno osigurati radi ljudi, radi kulture itd. onda moramo trziti dodirne tacke  u kojima se ta dva sistema mogu sloziti. Jer ni dva covjeka nemaju ista gledista, a medju drzavama je isto kao i medju ljudima. Zato u tim odnosima treba uzimati one elemente, koji govore za mir. Mi smo za mir..."

"Lenjin je definisao imperijalizam - nastavi drugi gost - kao posljednju fazu kapitalizma pre njegove propasti i zamjenjivanja komunizmom. da li Vase iskustvo sa Sovjetima u Vasoj zemlji u vremenu od 1945 do 1948. godine, govori da imperijalizam nije samo pojava u kapitalizmu."

"Stvar je u tome sto svaka kapitalisticka zemlja nije i imperijalisticka" odgovori Tito, "Kapitalizam je unutrasnji oblik sistema. Imperijalizam potice iz drugihpobuda. Tu je rijec o sili koja hoce da bude jos jaca; tu su osvajacki metodi, borba za prosirenje teritorije.  Imperijalizam nije samo svojstvo kapitalisticke zemlje nego gledano kroz Staljinsku poliztiku odnosa izmedju malih i velikih zemalja, on je izraz ekspanzionistickih tendencija, izraz sile uopste."

23.01.2008.

Treca sjednica informacionog biroa

Novembra 1949. godine odrzan je u Madjarskoj treci sastanak Informbiroa. Na sastanku su ucestvovale partije Bugarske, Rumunije, Madjarske, Poljske, SSSR, Francuske, Italijei Cehoslovacke. Na dnevnom redu bilo je pitanje „Jugoslovenska Kompartija u rukama ubica i spijuna.“ Konstantovano je da je od proslog sastanka 1948. godine zavrsen prelaz „Titove klike“ od burzoaskog nacionalizma do fasizma.
Dio rezolucije sa tog sastanka govori:
U oblasti unutrasnje politike glavni rezultat unutrasnje izdajnicke klike Tito – Rankovic predstavlja likvidacija narodno demokratskog poretka u Jugoslaviji... Jugoslovenski upravljaci demagoski i besramno obmanjuju narod da oni grade socijalizam u Jugoslaviji. Svakom marksisti je jasno da ni u kakvoj izgradnji socijalizma u Jugoslaviji ne moze biti ni govora kada je Titova klika prekinula sa Sovjetskim Savezom, sa citavim taborom socijalizma i demokratije, lisivsi tada Jugoslaviju glavnog oslonca za izgradnju sociijalizma... Zestina kojom se u Jugoslaviji sprovodi istrebljenje nepokolebljivih boraca za komunizam moze se uporediti samo sa zvjerstvima hitlerovskih fasista i dzelata Caldarisa u Grckoj i Franka u Spaniji...

04.01.2008.

Titovo NE Staljinu

Poslije prvih sukoba sa Staljinom, i povlacenja sovjetskih vojnih i civilnih strucnjaka, marta 1948. godine, Tito je ostao dosljedan samom sebi. Uputio je pismo Moskvi i zatrazio objasnjenje. Za ovu prepisku znao je samo najuzie partijsko rukovodstvo. 27.03. Tito je bio u Zagrebu.Tada je sovjetski ambasador Lavrentijev i otpravnik poslova Armjaninov hitrno zatrazio prijem kod Predsjednika. On je predpostavio o cemu se radi i primio ih, ali veoma hladno.
Levrentijev je pruzio Titu pismo CK SKP(b) i ostao da stoji pored njega, jer mu Tito nije ponudio da sjedne. Tito je prelistao pismo u kome je ton bio bio veoma ostar, a konstatacije su djelovale poput groma. Tom prilikom Tito nije reagovao, suzdrzavao se koliko god je mogao. Na kreaju pisma, koje je imalo 8 stranica, Staljin je zaprijetio : „Mi mislimo da je karijera Trockog veoma poucna“.
CK SKP(b) u pismu je prosirio optuzbe. Navedeno je da je Crvena armija u Jugoslaviji izlozena diskreditovanju da medju jugoslovenskim rukovodiocima kruze antisovjetske izjave koje stvaraju antisovjetsku atmosferu, da je takva zakulisna kritika slicna kritici Trockog, da u KPJ nema demokratije i da se u njoj ne osjeca duh klasne borbe, da u Jugoslaviji jacaju kapitalisticki elementi na selu, itd.
U ovom pismu StaljinKPJ nije ostavio nikakav izbor. Nametnuo se kao sudija , tito i KPJ morali su prihvatiti ulogu optuzenog.
O tome Edvard Kardelj je pisao:
Ovakvu ulogu ni Tito ni jugoslovenski komunisti nisu mogli prihvatiti i to ne samo zbog sebe, vec prije svega sto bi prihvatajuci takav diktat istovremeno priznali Staljinu pravo da odlucuje o sudbini naroda Jugoslavije, o sudbini njihove nezavisnosti i njihovog sopstvenog socijalistickog puta. A to ne samo da nismo htjeli uciniti nego nismo imali ni prava da to ucinimo. Upravo zato Titovo „ne“ je dobilo siroku podrsku komunista i narodnih masa Jugoslavije“.
Tito je zakazao sastanak najblizih saradnika, a zatim je napisao odgovor na 33 stranice.
„Nema izgleda da se mi ne slazemo kakvi treba da budu odnosi izmedju nase dvije zemlje. Dati odnosi treba da budu cim bolji i prijateljski, u to ne moze da bude sumnje, tu se podjedneko slazemo. Ali na kojoj bazi se mogu ucvrstiti takvi odnosi- u tome postoji razlika u misljenju. Koji su to elementi za koje mi smatramo da su oni neophodni za cvrstinu nasih odnosa i nerazrusivost prijateljstva? Prvo apsolutno postivanje principa nacionalne i drzavne nezavisnosti... Drugo apsolutno medjusobno povjerenje....“
CK KPJ dobio je pisma rukovodstava komunistickih partija Madjarske, Cehoslovacke, Rumunije i Bugarske, kojima oni izrazavaju saglasnost sa stavovima CKSKP(b) od 27. Marta tj osudjuju KPJ. Povodom ovih optuzbi Tito je sazvao plenarnu sjednicu CK KPJ 12. I 13. Aprila u Beogradu. Poslije diskusije u kojoj su ucestvovali svi clanovi CK, na prijedlog Tita usvojen tekst odgovora na optuzbe CK SKP(b).
Pocetkom maja doslo je novo pismo CK SKP(b) ,pazljivo srocena optuznica protiv KPJ. Potpisao ga je Staljin i Molotov. Time je zapoceta kampanja protiv KPJ u medjunarodnom radnickom pokretu. U pismu se negira zasluga KPJ u oslobodilackom ratu i omalovazava uloga Jugoslovenske armije u oslobodjenju zemlje. U pismu se tvrdi da je Sovjetska armija razbila njemacke okupatorske snage i oslobodila Beograd i tako stvorila uslove da KPJ dodje na vlast. U pismu od 19. Maja upucen je poziv KPJ za ucestvovanje na sastanku inforbiroa. Na sastanku Staljin je htio javno da optuzi KPJ. Ovo pismo licno je predao Titu cinovnik sovjetske partije Mesetov. Tito mu je odgovorio da ne ide na sastanak. Tito je Mesetova primio u kabinetu u Uzickoj ulici na Dedinju. Tom prilikom se desilo da je popustio klin o kojem je visila Staljinova slika pa je ona bila samo naslonjena, dok je Lenjinova i dalje visila. U cijeloj zemlji Staljinova slika je spontano skidana iako Partija o tome nije dala zvanicno naredjenje. CK KPJ se sastao treci put 20. maja. Odluceno je da se ne salje delegacija na sastanak Kominforma.
25.maja 1948.godine povodom njegovog rodjendana niko iz Sovjetskog Saveza a ni iz istocnih zemalja nije mu poslao uobicajenu cestitku. Cestitku je dobio samo od Georgi Dimitrova. On je poslao kratki telegram: „Bratski pozdrav i najbolje zelje povodom Vaseg rodjendana“
U Belom dvoru primio je nosioce stafetnih palica iz svih dijelova zemlje, pionire i omladince. Zahvalio im se istaknuvsi da je u toj stafeti izrazena duboka vjera svih naroda Jugoslavije, u ono sto oni danas stvaraju tj u socijalizam.
U ljeto 1948, nekadasnji sef ustaske NDH, Ante Pavelic cuvsi za sukob staljin-Tito poceo je da trlja ruke. Smatrao je da je doslo njegovih pet minuta. Poceo je da priprema diverzantske akcije protiv Tita i Jugoslavije. Odlucio je da ilegalno u Jugoslaviju uputi svog zamjenika Bozidara Kavrana. On je trebao da rukovodi prevratom i da pripremi teren za povratak poglavnika. Iz Austrije 03.07.1948. presao je u Jugoslaviju i tom prilikom je uhapsen. Na saslusanju je rekao „Mislili smo da se priblizava Titov pad“.
Nekoliko godina poslije ovih dogadjanja jedan novinar je pitao Tita:
- Da li je istina da ste trebali da budete likvidirani po nalogu Staljina?
- To ne znam ali znam da nisam htio da idem u Bukurest, to je tacno...

Kao revolucionar Tito je dozivio mnogo teskih casova , a najtezi je bio sukob sa Staljinom.

29.12.2007.

Informativni biro

Poslije rata Staljin nije bio zadovoljan stanjem u zemljama istocne Evrope, koje je smatrao svojom interesnom sferom, a ni sa stanjem u komunistickim partijama uopste. Zelio je stvoriti organizaciju pomocu koje bi sve drzao pod svojom komandom i kontrolom. U tome je racunao na pomoc komunista koji su bili odani SSSR –u i njemu locno. To tijelo trebalo je biti slicno Kominterni koja je raspustena 1943.

Tito je u Moskvi bio maja 1946. godine. Tom prilikom Staljin mu je predlozio.
-Najbolje bi bilo da inicijativu uzmete vi Jugosloveni.
Na veceri u Staljinovoj vili, gdje je bio i Dimitrov, opet mu je govorio:
„Obnavljanje Trece internacionale ne dolazi u obzir ni u kakvoj formi. Ali nesto drugo bi trebalo stvoriti, neko tijelo informativnog karaktera koje bi se svremena na vrijeme sastajalo i izmjenjivalo iskustva, donosilo neke zakljucke . „
„Samo bez obaveznih odluka“ , rekao je Tito.
„Naravno odluke toga tijela nebi bile obavezne ni za jednu partiju ako se ona nebi s njima slozila“ govorio je Staljin.
Obratio se Dimitrovu.
„ Sta vi mislite ko da bude inicijator vi ili Valter ili Francuska“.
„Pa mogao bi biti Valter!“
„Najbole neka budu Francuzi,.rRekao je Tito.
Ovim je zavrsen razgovor o Inforbirou. Septembra 1947 godine odrzan je prvi osnivacki sastanak informacionog biroa u Poljskoj. Trajao je 7 dana. Sastanku su prisustvovali predstavnici partija sljedecih zemalja:
Sovjetsog i Saveza Zdanov i Maljenkov
Jugoslavije Kardelj i Djilas
Bugarske Cervenkov i Potpomov
Rumunije Dez i Pauker
Madjarske Farkas i Revai
Poljske Gomulka i Minc
Cehoslovacke Slanski i Bastovanski
Francuske Diklo i Fazon
Italije Longo i Reale


Glavni referat podnio je Zdanov , a zatim su govorili predstavnici svih partija. U rezoluciji o ciljevima i zadacima nove organizacije raceno je: Zadaci Informacionog biroa sastoje se u organizovanju razmjene iskustava izmedju partija i u slucaju potrebe koordinaciji njihove djelatnosti na osnovu uzajamne saglasnosti. KPJ je smatrala dqa povezivanje i saradnja treba da budu na osnovu ravnopravnosti; da socijalizam kao drustveni odnos, mora sazreti u svakoj pojedinoj zemlji, i da svaka zemlja treba da izgradjuje socijalizam u svojim posebnin uslovima, pri cemu ce u tudjim iskustvimagledati samo podsticaj za sopstvene stvaralacke akcije, a nikako opstevazeci sablon
Odluceno je da sjediste Kominforma bude u Beogradu. Njome je rukovodio pavel Judin predstavnik SKP(b) , filozof o kome je u SSSR- u kruzila krilatica „Najbolji filozof medju obavjestajcimai najbolji obavjestajac medju filozofima“.
Za prve dvije godine sastao se svega dva puta i to da bi oba puta anatemisao KPJ

26.12.2007.

Tito se vratio iz Moskve

Na povratku iz Moskve Tito se zadrzao malo u Rumuniji, u Krajovi,  u stabu marsala Tolbuhina.

Iz Krajove je otisao u Belu Crkvu a zatim u Vrsac gdje je od 04.10. do 22.10.1944. sa dijelom Vrhovnog staba boravio je u kuci broj 9  u Ulici Djurdja Brankovica u podnozju Vrsackog brega rukovodeci operacijama za oslobodjenje Beograda.

Britanski premijer Vinston Cercil bio je veoma uvrijedjen i ljut kad je saznao kud je „nestao“  Tito prvih jesenjih dana 1944. godine tj da je odletio u Moskvu na razgovor sa Staljinom. Cercil je valjda sebi uobrazio da je Tito prvo trebao njega da pita za dozvolu.

Mi smo krajnje nezadovoljni nacinom na koji je Tito postupio“, pozalio se Antoni Idn, britanski ministar inostranih poslova svom ruskom kolegi Vjaceslavu Molotovu za vrijeme susreta 10.10.1944. „da je bio pristojan da sa, kaze da odlazi u Moskvu, mi bismo mu pozeljeli srecan put. Ali ni on ni sovjetska vlada nisu smatrali potrebnim da nas o tome obavijeste...

A Molotov ce ne bas diplomatski, kobajage nista nije znao, da bi prebacio odgovornost na Titova ledja:

-To je seljak, on se ne razumije u politiku, nepovjerljiv je kao svi ti ljudi, i nuje se usudjivao da o swvomew planu ikoga obavijesti...

Mjesec dana kasnije u tek oslobodjenom Beogradu, general Ficroj Meclin je ispricao Titu o toj ljutnji britanskog premijera.

-Cercil je bio uvrijedjen sto mu niste rekli kuda idere.

A Tito ce na to Meklinu:

Nedavno je gospodin Cercil otisao u Kvebek da se tamo sastane sa predsjednikom Ruzveltom , ali sam o tome saznao tek kada se odatle vratio. Medjutim ja se nisam zbog toga razljutio.

24.12.2007.

Sastanak Cercil -. Staljin

U oktobru 1944 sastali su se Staljin i Cercil. O tom  sastanku Cercil je pisao:

„Dosao je pogodan trenutak za posao, rekao sam staljinu hajde da sredimo stanje na Balkanu. Vase armije su u rumuniji i Bugarskoj. Mi se interesujemo i za te zemlje i imamo tamo svoje misije i povjerenike. Nemojte da dodje do nesporazuma. Kako bi bilo da vi imate 90% uticaja u Rumuniji, mi 90% u Grckoj, a vi i  mi 50:50  % u Jugoslaviji? Dok je tumac prevodio ja sa, na parcetu hartije napisao:

RUMUNIJA – Rusija 90% ostali 10%

GRCKA- V.Britanija ( u saglasnost sa SAD) 90%, Rusija 10%

JUGOSLAVIJA 50% : 50%

MADJARSKA 50% : 50%

BUGARSKA Rusija  75%, ostali 25%

Cedulju sa, doturio Staljinu koji je dotad vec cuo prevod. Nastupilo je kratko cutanje. Tada je on uzeo svoju plavu pisaljku, stavio svoj potpis i vratio hartiju. Sve to je bilo svrseno za krace vrijeme nego sto mi je bilo potrebno da ovdje napisem....“

---------

Na povratku iz Moskve Tito se zadrzao malo u Rumuniji, u Krajovi,  u stabu marsala Tolbuhina.

Iz Krajove je otisao u Belu Crkvu a zatim u Vrsac gdje je od 04.10. do 22.10.1944. sa dijelom Vrhovnog staba boravio je u kuci broj 9  u Ulici Djurdja Brankovica u podnozju Vrsackog brega rukovodeci operacijama za oslobodjenje Beograda.

Britanski premijer Vinston Cercil bio je veoma uvrijedjen i ljut kad je saznao kud je „nestao“  Tito prvih jesenjih dana 1944. godine tj da je odletio u Moskvu na razgovor sa Staljinom. Cercil je valjda sebi uobrazio da je Tito prvo trebao njega da pita za dozvolu.

Mi smo krajnje nezadovoljni nacinom na koji je Tito postupio“, pozalio se Antoni Idn, britanski ministar inostranih poslova svom ruskom kolegi Vjaceslavu Molotovu za vrijeme susreta 10.10.1944. „da je bio pristojan da sa, kaze da odlazi u Moskvu, mi bismo mu pozeljeli srecan put. Ali ni on ni sovjetska vlada nisu smatrali potrebnim da nas o tome obavijeste...

A Molotov ce ne bas diplomatski, kobajage nista nije znao, da bi prebacio odgovornost na Titova ledja:

-To je seljak, on se ne razumije u politiku, nepovjerljiv je kao svi ti ljudi, i nuje se usudjivao da o swvomew planu ikoga obavijesti...

Mjesec dana kasnije u tek oslobodjenom Beogradu, general Ficroj Meclin je ispricao Titu o toj ljutnji britanskog premijera.

-Cercil je bio uvrijedjen sto mu niste rekli kuda idere.

A Tito ce na to Meklinu:

Nedavno je gospodin Cercil otisao u Kvebek da se tamo sastane sa predsjednikom Ruzveltom , ali sam o tome saznao tek kada se odatle vratio. Medjutim ja se nisam zbog toga razljutio.

20.12.2007.

Prvi susret III dio

Pred drugi svjetski rat Kominterna je sve manje bila centar internacionalisticke saradnje pojedinih komunistickih radnickih partija,  a sve vise direktno operativno rukovodstvo za svaku od njih. Prisvojuila je pravo da svaku od njih ocjenjuje, smjenjuje njihovu politiku,  postavlja rukovodstvo. Cak i da raspusta citave komunisticke partije, kao sto je poljska komunisticka partija. I nasa partija bila je optuzena da je puna spijuna. Poswtavilo se pitanje njenog raspustanja. Direktno  mijesanje Kominterne u unutrasnji organizacioni i politicki razvoj KPJ produbljivao  frakcijsku borbu. Zbog birokratdskih  i dogmastickih odnosa Staljinistickih metoda i tradicija Kominterna je isla mimo stvarnih potreba borbe i a kcije stvarnih borbi komunistickih partija u pojedinim zemljama. Njeni recepti nisu odgovarali nasoj KPJ. od dolaska tita na njeno celo ona je izgradjivala samostalnu strategiju i taktiku jugoslovenskog radnickog revolucionarnog pokreta.

1941. godine kada je Hitler osvajao  svijet, KPJ je casno ispunila svoje obaveze pred svojim narodom i medjunarodnim radnickim pokretom. U vrijreme kad se cula samo sovjetska partija KPJ je pocela da okuplja sve one koji su voljeli svoju zemlju. Ona je izvrsi najznacajniji istorijski akt da sprovede revoluciju i postavi temelje socijalistickog drustva.

Prvo zasjedanje AVNOJ-a imalo je dejstvo razgaranja revolucionarne borbe. Ubrzo poslije zasjedanja AVNOJ-a pocela je nova  IV neprijateljska ofanziva. U borbi protiv partizana pored Italijana i nijemaca ucestvovali su i domaci izdajnici cetnici i ustase.  31.01.1943. u jeku najvece borbe  Tito je pitao Staljina:

„ Ja moram ponovo da vas pitam: zar vam  nikako nije moguce da  nam pruzite  makar kakvu pomoc? Stotini hiljada izbjeglica prijeti glad i smrt. Zar poslije 20 mjeseci herojski gotovo nadcovjecanske borbe nije moguce naci nacin da nam se pomogne.“

 

Dok je Tito mislio o protiv udaru  i spasavanje ranjenika stigla je telegram iz Moskve. Kad je procitao telegram na licu mu se pojavio zabrinuti izraz. Telegra, je dao saradnicima. On je glasio:

„ ...bratski pozdrav vama i svim drugovima najljepse zelje u toj herojskoj borbi  protiv prokletog neprijatelja.“

Tito i Staljin prvi put su se sreli septembra 1944. godine u Moskvi, gdje je sa pstrva Visa doletio avionom. Prvi zvanicni susret u Kremlju bio je hladan. Staljin nije mogao Titu da oprosti telegram s pocetka rata.kada mu je savjetovao da se ne zamjera Englezima zbog kralja. Proslavljeni gerilac Evrope ovako je odgovorio:

„kad nam pomoc ne mozete ukazati , onda nam bar nemojte ni smetati“

Staljin se ljutio zbog odluka II zasdjedanja AVNOJ-a donesenih u Jajcu 1943. Reagovao je ljuto i ostro. U telegramu Titu rekao je da su im jugoslovenski komunisti zabili noz u ledja, na sta mu je  Tito odgovorio da to nije zabijanje noza u ledja i da jugoslovenski komunisti bolje poznaju situaciju u svojoj zemlji, te da je do tih odluka moralo doci ako zele da borba koju krvavo vode urodi uspjehom. Na tom sastanku doslo je do zategnutih situacija. Tito nuje bio osoba koja samo klima glavom on se protivrjecio.

U jednom momentu staljin je primjetio:

 Valter pazite burzoazija u Srbiji je vrlo jaka

Druze Staljin ne slazem se s vasim gledistem. Burzoazija u Srbiji je vrlo slaba.

Staljin se namrstio a onda je htio  Tita uvjeriti u nesto drugo

Trebalo bi da vratite kralja Petra na prijestolje.

To je ne moguce. Narod bi se pobunio jer je kralj u Jugoslaviji olicenje izdaje. Pobjegao je i ostavio narod kad je bilo najgore

 Ne morate da ga vratite za sva vremena. Privremeno pa mu u zgodnom trenutku udarite noz u ledja.

Dalje Staljin je pitao

 Valter sta biste uradili kad bi se  Englezi silom iskrcali u Jugoislaviji?

 Dali bi im najodlucniji otpor

Staljin  vise nije spominjao Engleze.  

15.12.2007.

Prvi susret (II dio)

 

O njemu je Centralnom komitetu dao izjavio stari revolucionar Mihajlo Vranes, bivsi Brcicev zatocenik u zagrebackom zatvoru:

„Formalno 1928 godine Šime Brčić jos nije bio clan KPJ, ali svi mi koji smo bili u zatvoru u Zagrebu, pa i drug Tito, smatrali smo ga komunistom, jer je aktivno radio  vrlo opasne poslove za nas. Nije tacno da je prikrivao podatke o sluzbovanju u zandarmeriji o tome se znalo i u Kominterni..Ja sam o tome govorio...“

Tito je kao i mnogi osjecao svu tezinu i nepravdu Staljinovih cistki, koje je pored sovjetskih i drugih progutala ,moge jugoslovenske revolucionare.

Malo je tada nedostajalo da i sam nastrada. Nikad nije bio siguran da i njega nece jednog dana pokupiti. Sto ga nisu uhapsili, moze zahvaliti Dimitrovu, koji je u njega i,ao prilicno povjerenja. Dimitrov je smatrao da Tito treba da uzme potpuno rukovodstvo KPJ i da je sredi.

Kao sto je ucinio za Brcica.Tito je i za mnoge druge intervenisao  licno u Kominternii njenjim aparatima. Govoirio je da je taj i taj drug dobar komunista ali su mu dosta  odgovorili da je doticni trockista, spijun, imperijalista i slicno. Sve to je u Titu jos vise ucvrstilo misljenje da kadrove treba vratiti u Jugoslaviju. Da bi se sacuvali od ovakvih cistki.

Krajem avgusta 1936 u Moskvi je odrzano je savjetovanje rukovodeceg aktiva KPJ, na kome je kriticki analiziran rad Centralnog komiteta, i izvrsene su neke kadrovskre promjene. Tito je izabran za generalnog sekretara CK KPJ. Na tom savjetovanju Tito je kao prvi zadatak Partije istakao borbu za akciono radnicke  partije. Uz saglasnost Kominterne donijeta je odluka da Tito sa sekretarijatom CK ode u zemlju i uzme na sebe neposredno rukovodstvo Partijom i radnickim proleterijatom. U zemlju je stigao u decembru iste godine. to mu je omogucilo da u neposrednoj saradnji sa aktivom Partije koji je izrastao u svakodnevnoj revolucionarnoj borbi ubrza sprovodjenje mjera za organizaciono, politicko i idejno izgradjivanje Partije  za koje su se on i najbolji kadrovi KPJ zalagali godinama.

U toj borbi za definitivno oslobadjanje od frakcionastva i za jacanje jedinstva KPJ, Tito je posebno mjesto davao njenom osamostavljivanju  i izgradjivanju njene sopstvene politike i strategije. Dobro je znao da da o toga umnogome zavisi ozivotvorenje koncepta KPJ kao avangarde radnicke klase.zato je i preduzeo neke prakticne korake:

1.      Predlozio je da se CK definitivno vrati iz inostranstva uzemlju

2.      Da KPJ ne prima vise novcanu pomoc sa strane.

Tito je u tome naisao na razumjevamje, Dimitrova koji se slozio da se bar dio rukovodstva vrati u zemlju, kako bi imao zivi kontakt sa clanstvom i masama. U Kominterni JE  Tito, takodje, otvoreno kazao da  KPJ nije potrebna subvencija, da ce se partija sama  pobrinuti za novac, tj da i u zemlji moze dobiti novcanu podrsku. To je po Titovom misljenju bilo vazno, jer nista ne moze da demoralise jedan pokret nego novac koji prima sa strane. Takva pomoc kvari kadrove , a da se ne govori o njihovoj zavisnosti prema onom koji pare daje.

Tito je u svemu tome bio odlucan i vratio CK u zemlju. Taj korak je bio presudan. Njime je nasa Partija iskazala otpor prema sematskom rukovodstvu iz inostranstva. Protiv dogmi i strateskog metoda, i okrenula se stvarnim problemima zivota, licen preme sopstvenim naodima i sopstvenoj radnickoj klasi. Ta odluka onog zdravog jezgra u Partiji imala je pozitivan odraz na cjelokupan rad  KPJ pogotovo jer je u Kominterni – nedugo poslije VII kongresa – sve vise preovladjivao  birokratski metod rada. Staljin je pretvarao to rukovodece tijelo medjunarodnog komunistickog pokreta  u po,ocni aparat svoje politike.

   
 

11.12.2007.

Prvi susret

Prvi put je Tito vidio Staljina na VII kongresu Kominterne, koji je odrzan od 25. jula do 20. avgusta 1935. godine. u Moskvi ali se tada nije susreo sa njim. Tito je bio clan delegacije KPJ. On je tada stalno boravio u glavnom gradu SSSR - a radeci kao referent za  KPJ u Balkanskom sekretarijatu Kominterne kojim je rukovodio Vilhelm Pik. ( Pod Balkanski  sekretarijat podpadale su partije  Jugoslavije, Grcke, Bugarske, Rumunije i Albanije). Bilo je to i Titovo prvo vidjenje sa Moskvom, jer u taj grad nije navracao dok je boravio u Rusiji za vrijeme oktobarske revolucije.

- Naviknut na samocu na robiji – pricao je jednom  Tito o tom svom boravku u Moskvi dok je radio u Kominterni-  malo sam se kretao u Moskvi. Iz kancelarije dolazio sam u svoju sobu u hotelu «Luks». Gledao sam da svoj boravak sto korisnije upotrijebim. Sve one knjige do kojih nisam mogao doci na robiji, sada sam imao na raspolaganju... Najvise sam paznje posvetio studiju ekonomije i filozofije. Ozbiljno sam se bacio i na studij vojne literature... Inace izvan kancelarije i stana, malo sam isao po Moskvi. Izuzetak je predstavljao Boljsoj teatar, gdje sam gledao izuzetan izvanredan  i slusao dobre opere...

Za vrijeme boravka u Moskvi i onu drugu stranu zivota – karijerizam, laktastvo,  nepravde, hapsenje i nestajanje ljudi preko noci.

Sve sam ja to tada vidio – pricao je Tito to odmah poslije rata – ali uzroci toga nisu mi bili tada toliko jasni kao danas... No moja revolucionarna duznost nalagala mi je tada da to ne kritikujrem i da ne pomazem tudju propagandu protiv  te zemlje, posto je SSSR tada bio jedina zemlja  u kojoj je izvrsena revolucija i u kojoj je trebao da se izgradi socijalizam. Smatrao sam da ne treba da vodim propagandu protiv te zemlje... Neko bi mi mogao prebaciti da nisam imao smjelosti. Ne, ja mislim da niko ne moze reci da smjelosti  kod nas nema. I meni i mnogima od nas u ono vrijeme bila je jedina misao, ne uciniti nista sto bi naskodilo cjelokupnom daljem razvitku medjunarodnog pokreta. Ja sam kao i mnogi drugi smatrao da je to samo prolazna unutrasnja stvar koja ce se postepewno rijesiti. Pogotovo jer sam bio u Rusiji za vrijeme carizma i vidio kako je sve to uzasno i jadno izgledalo. U meni se vodila velika borba  protiv obnoga sto sam vidio, ali sam ruske komuniste opravdavao nemogucnoscu da sve brzo postignu, mada je od Oktobra 1917. vec bio prosao prilicno dug period, vise od 17 godina....

Kada je usao u Politbiro CK KPJ, odmah poslije izlaska sa robije, 1934, Tito je brzo uvidio  da od dobrog revolucionarnog rada nema nista sve dok rukovodstvo Partije sjedi nirno u inostranstvu u Becu, Parizu  i Moskvi. Boraveci tako u Moskvi, Tito je jednog dana posao Georgiju Dimitrovu sekretaru Kominterne i rekao mu otvoreno:;

-Mislim da rukovodstvo treba da bude definitivno u zemlji. Nema smisla da sjedi  u Parizu i ovdje.

- Kakvo rukovodstvo?

- Pa nas CK.

-Ostao si samo ti Valter, koji treba da ides u zemlju. Sreca je tvoja, a i za Pariju, da si bar ti ostao, jer je onace vec bilo riijecio o tome da seKPJ raspusti- rekao je  Dimitrov.

 Sjecajuci se toga poslije rata, Tito je pricao

Citav niz nasih ljudi  bio je tamo uhapsen, gotovo niko nije bio vani... Zadrzao sam se u  u Moskvi sve do pred rusko- finski rat. A onda sam posao nazad u zemlju... Dosao sam u Zagreb... Bio sam presretan. Jer sve se toliko kuhalo u Moskvi, da mogu reci da su to bila najteza vremena u mom zivotu. Cak je i rat bio laksi, jer u ratu bar znas gdje ti je neprijatelj.

Valter je jedno od mnogih ilegalnih nadimaka Josipa Broza Tita. Zapravo dok je boravio u Moskvi prije rata on je zbog neophodne konspiracije , uzeo ime Valter Fridrih. Kada je 1935 kao delegat KPJ  na VII kongresu Kominterne ispunjavao anketni list, na pitanje pod kakvim ce  imenom nastupati na Kongresu Broz je naveo ovo ime – valter Fridrih. Otada su ga tako zvali u Kominterni. Tako ga je oslovljavao i Staljin.

Tako je jednog dana  za vrijeme boravka u Moskvi Tito cuo da su enkavedovci Simu Brcica , nekadasnjeg strazara u zatvoru Sudbenog stola u zagrebu onog istog covjeka koji mu je doturio turpiju i htio pomoci u organizovanju bjekstva. No to bjekstvo nije uspjelo jer je  Broz bio prebacen u drugi zatvor. Ali je bar usoio pokusaj izbavljenja Stjepana Cvijica i Vilima Horvaja i  Mihajla Vranesa.neko je strazara Brcica izdao pa je on presao u ilegalu i emigrirao u Sovjetski Savez, gdje je poistao clan SKP(b). Radio je kao strugar u jednom moskovskom zavodu, a zavrsio je  i Komunisticki univerzitet nacionalnih manjina Zapada.

Kada je Tito dpsao u Ko ntrolnu komisiju, sef Augerites rekao mu je da je Brcic iskljucen iz partije iskljucen iz Partije zato sto se otkrilo da je bio strazar u jednom jugoslovenskom zatvoru. Tito je pokusao da mu objasni citav slucaj ali je Augeretis bio tvrd i neumoljiv.

-Nemojte jugoslovenskog opstinskog ili sudskog strazara , koji je to postao mradi hljeba izjednacavati sa vasom „ohranom“ za vrijeme cara- ljiutito odbrusi Tito- to nisu politicki protivnici, vec siromasni radnici...Brcic je bio nas kurir i clan Partije.

 Nademeno potcjenjivacki Augaretis mu je odgovorio

-Bas ste mi vi Jugosloveni neki komunisti kad, eto, primate i zandarme u Partiju.

Brcic, vise ipak nikad nije ugledao svjetlost dana. Nestao je bez traga u Staljinskim cistkama, kao i hiljade drugih. Posmrtno je rehabilkitovan 01.08.1963. odlukom Vojnog tribunala Moskovskog vojnog okruga.

Nastavak Prvi susret  (II dio)

05.12.2007.

Danilo Srdic

Danilo je rodjen 1896 u Vrhovinama, u Lici, gdje je zavrsio osnovnu skolu poslije koje je bio kiridzija i prevozio balvane  i drugu robu, sve do 1914. kada je izbio rat i bio pozvan u vojsku. Sluzio je u 79.lickoj regimenti austrougarske vojske koja je ratovala na galicijskom ratistu. U jesen 1915. Srdic icio njegov 13. mars- bataljon su se predali Rusima. Jedno vrijeme je preoveo u zarobljenickom logoru, a onda je, maja 1916. godine sa hiljadama drugih svojih zemljaka stupio u I srpsku dobrovoljacku diviziju. U prvim danima oktobarske revolucije Srdic je komandovao  I jugoslovenskim komunistickim pukom. Zatim se borio na celu konjickih jedinica pod rukovodstvom proslavljenih heroja Oktobra Timosenka i Budjonija. Ubrzo postaje komandant konjickog puka, pa brigade, pa divizije. Bio je veoma hrabar. Nosio je uza se cak tri sablje- kad se u boju jedna prepolovi vadio je iz korica drugu, pa trecu. O njemu je marsal Budjoni pricao:

 «Uvijek je nalazio izlaz, djelovao je smjelo, odvazno i uvijek je pobjedjivao. Mladsi komandant puka ispisao je mnogo svjetlih stranica istorije borbe protiv neprijatelja sovjetske vlasti. Zbog njegove smjelosti, hrabrosti i odvaznosti s hrabrom su ga prozvali – neustrasivi.»   

U jesen 1919 bio je upucen u Moskvu na specijalni kurs za komandanta brigada i divizija pri novoosnovanoj Vojnoj akademiji Crvene armije. Kao proslavljeni ratnik zajedno sa ostalim slusaocima kursa bio je gost na IX kongresu Svesavezne komunisticke partijeboljsevika. Tada je zajedno sa Aleksom Dundicem bio predstavljen  i licno Vladimiru Iljicu Lanjinu. U Crvenoj armiji Srdic je brzo napredovao, sve do general-pukovnika, najviseg cina od svih koje je jedan Jugosloven strkao u Sovjetskoj armiji. Izabran je za clana CK KP Bjelorusije.

Srdicu je te veceri 1936. na prijemu u Kremlju, eto ukazana narocita cast, eto «pobratimio» se sa Staljinom! Upravo je razgovarao sa komadantom vojnog bjeloruskog okruga Jeronimom Uborevicem, kad mu pridje marsal Budjoni.

-Danilo Feodorovicu, drug Josif Visarionovic, zeli da te vidi!

Posao je zurnim korakom i zaustavio se pred vecom grupom drzavnih i partijskih drzavnika u kojoj se nalazio i Staljin. Ovaj ga je odmah primjetio, malo se izdvojio pa ce Budjoniju:
- Nu, Semjone Mihajlovicu, predstavi mi svog cuvenog granicara.
Srdic je stupio korak napred i stao mirno, malo se naklonio i pozdravio vojnicki.
- Gle kakav si – balkanski orao... O tvom talentu mnogo su mi govorili.

Staljin je bio u bluzi jednostavnog vojnickog kroja., rasta dosta nizeg o svog generala, cetrdesetgodisnjeg dva metra visokog  lickog gorstaka, na cijim su grudima blistala najvisa sovjetska odlikovanja. Staljin upita Srdica:
-Reci ako bude rata na cijem ces tlu ratovati?
-Na neprijateljskom. Njegova noga ne smije krociti a sovjetsku zemlju!

Zadovoljan odgovorom, Staljin je predlozio Srdicu:
-Davaj ispijmo «brudersaft »!

Case i ruke su se zatim zacas ukrstile i obojica su ispila « bratski gutljaj ». Zvanice  koje su ih okruzivale aplauzom su toplo pozdravile bratimljenje izmedju sefa drzave i njegovog slavnog generala. Osam mjeseci poslije ovog « bratimljenja » u bjeloruski NKVD je iz Moskve je stigao sifrovani telegram.; « Komkora 3 Serdica arestovat. Staljin. »

Nije vise izasao iz tamnice. Nestaoje u vrtlogu « cistki » kao i mnogi drugi istaknuti vojni rukovodioci Crvene armije koji  su tih dana uhapseni i  proglaseni «izdajicama naroda » (Tuhacevski, Uborevic, Jakir, Kork, Feljdman i drugi). Srdic je posmrtno rehabilitovan 23. aprila 1957. odlukom Vojnog kolegijuma Vrhovnog suda SSSR-a,  a partijski je rehabilitovan 21 avgusta iste godine odlukom partijske komisije pri Ministarstvu odbrane SSSR-a. O njemu je tada Budjoni javno rekao:

Danilo Serdic! Ja izgovaram ovo ime sa osjecanjem velike topline i srdacnosti. Sa Danilom Serdicem, Srbinom po nacionalnosti, s kojim sam proveo mnoge godine u sovjetskoj zemlji, mene nije vezivalo samo ratno nego i licno drugarstvo... Tragicna smrt crvenog komadanta u godinama kulta licnosti Staljina bolno je odjeknula u srcima svih koji su ga poznavali. Postavsi zrtva zlobne klevete, samovolje i bezakonja, nas drug je ostao u sjecanju boraca  I konjicke armije i ostalih ratnika Sovjetske armije, kao kristalno cist covjek, kao pravi komunista. Sada je pravednost ponovo uspostavljena: casno ime Danila Serdica izgovara se sa istim takvim postovanjem kao i ranije...


Stariji postovi

Titovo NE Staljinu
<< 11/2008 >>
nedponutosricetpetsub
01
02030405060708
09101112131415
16171819202122
23242526272829
30

MOJI LINKOVI

«Druze stari znam da ti je tesko,
ali racunaj na moju podrsku, jer
sam duboko ubedjen da je nasa stvar
pravedna i da ce pobediti.»
Mosa Pijade


MOJI FAVORITI

Brojač posjeta
25681

Powered by Blogger.ba